10 gastronomskih manifestacija u Srbiji

30 kulinarskih trikova koji će oduševiti i majstore i početnike
August 31, 2017
Ukusna jesenja pita sa jabukama
September 11, 2017
 

1. Pršutijada – Mačkat na Zlatiboru


15. – 17. januar

Mačkat se nalazi na idealnoj nadmorskoj visini za sušenje pršute – 700 metara. Na ovoj visini pomešana je mediteranska i kontinentalna klima i na ovom području se nalazi „ruža vetrova“.
„Pršutijada“ ili sajam suhomesnatih proizvoda održava se svake godine u porti crkve Sv. Proroka Ilije u zlatiborskom selu Mačkat. Ovogodišnja, 16-ta pršutijada okupila je veliki broj ljubitelja pršute, kobasice, stelje i drugih mesnih proizvoda zlatiborskih majstora, koji meso suše po recepturi svojih predaka.

2. Sajam peglane kobasice – Pirot


30. – 31. januar

Najmlađa manifestacija (započeta 2012. godina) o kojoj se najviše govori poslednjih godina je sajam pirotske peglane kobasice.
Ova vrsta kobasice je vrhunski specijalitet proizveden od najkvalitetnijeg mesa umešanog sa začinima. Pretpostavlja se da potiče još iz doba Turaka. Za spravljanje peglane kobasice najčešće se koriste pažljivo odabrani komadi kozijeg, ovčijeg i junećeg mesa, odnosno “posne“ vrste mesa. Mnogi smatraju da je najbolje magareće meso. Peglana mora biti ljuta ili najmanje diskretno ljuta, jer je njena magija baš u ljutini, specifičnosti i različitosti ukusa. Kobasica se nakon punjenja vezuje u obliku slova U i suši na promaji. Tokom perioda sušenja, kobasice se svaka dva-tri dana peglaju (najčešće flašom) – zbog čega se i zovu peglane, nakon čega dobiju oblik potkovice. Tako se iz kobasice izbacuje voda i obezbeđuje njega dugotrajnost.
Pored izlagača peglane kobasice, na sajmu su mnogobrojni proizvođači sira i kačkavalja kao i brojne vinarije iz istočne i južne Srbije.

3. Slaninijada – Kačarevo pored Pančeva


16. – 19. februar
Slaninijada je manifestacija zasnovana na proizvodima od mesa koja reprezentuje tradicionalne gastronomske običaje i kuhinju stanovništva Južnog Banata. Ovogodišnja ljubilarna 30. Slaninijada, pokušaće da probije rekord sa prošle, na kojoj je oko 300 proizvođača izložilo preko 100 tona slanine i ostalih mesnih proizvoda. U slaninarskoj republici u Kačarevu pored tradicionalnog takmičenja u kategorijama za najbolju domaću, najbolju zanatsku i najbolju industrijsku slaninu, biće organizovana i takmičenja u topljenju slanine, spremanju svinjskog paprikaša, kao i slaninarskog pasulja.
I ove godine biće dodeljene i diplome za najdeblju slaninu i za najbolju slaninu od mangulice.
Kačarevci kažu da je slanina i vetar i život, ono što miriše i što se oseća u venama. Slanina se topi kada se mora, a jede uvek. Slanina je za Banaćane oduvek bila antibiotik, sapunjarom su se lečili, kožurom podmazivali đermove. „Kod nas se slanina sapunjara voli kao devojka u selu“ kažu Kačarevci.
 

4. Kobasicijada – Turija (Srbobran)

26. – 28. februar

Turijska kobasicijada je međunarodna poznata manifestacija koja okuplja veliki broj mesara i ljubitelja kobasica iz zemlje i okruženja, pa tako svakog februara u Turiju koja ima oko 4.500 stanovnika za vreme Kobasicijade dođe i preko 10.000 ljudi.
Kobasicijada se održava u mestu Turija u opštini Srbobran, tridesetak kilometara od Novog Sada. Održava se od 1985. godine. Svake godine se pomera granica najduže kobasice, pa je tako aktuelni rekord 2.032 metra. Posetiocima se nudi bogat kulturni i zabavni program, takmičenje u brzom jedenju kobasice, a predviđena je i nagrada za gosta koji je došao iz najudaljenijeg mesta.

5. Sremska kulenijada – Erdevik

4. jun

Kulen kao specifična kobasica je jedan od tradicionalnih mesnih proizvoda iz Srema koji se pravi u svakoj dobroj sremskoj kući, a kako kažu, svaka kuća ima svoj recept koji ljubomorno čuva.
Prva kulenijada je održana na salašu Branka Hodoba u Sremskoj Mitrovici, 1999. godine. Grupa entuzijasta i zaljubljenika u kulen, uz hladan špricer, dogovoriše se da naprave prvu kulenijadu.
Erdevik se nalazi na Fruškoj gori u trouglu između Iloka (17 km), Sremske Mitrovice (26 km) i Šida (16 km).

6. Dani banice – Bela Palanka


12. – 14. avgust

Banica je vrsta pite, a „Dani banice“ gastro-turistička manifestacija takmičarskog karaktera koja neguje običaje, kulturu i tradiciju ovog kraja Srbije.
Takmičari su podeljeni po kategorijama i nadmeću se u pripremanju tradicionalne slane banice, tradicionalne slatke banice, banice od integralnog brašna i kreativne banice.
Sva tri dana manifestacije prati bogat kulturno-umetnički program sa gostima iz cele Srbije kao i gostima iz inostranstva koji obogaćuju manifestaciju narodnim folklorom i izvornim etno pesmama.
Na 10 km od Bele Palanke u selu Crvena Reka od 2009. godine svake treće nedelje maja meseca odrzava se i gastro-manifestacija „Dan proje“ takmičarskog karaktera gde se takmičari nadmećui u pripremi najbolje proje.

 

7. Roštiljijada – Leskovac

29. avgust – 4. septembar

Bez velikog lokal-patriotizma potpisnika ovih redova, Roštiljijada spada u sam vrh turističkih manifestacija u Srbiji. Što po broju posetilaca (preko pola miliona svake godine), što po sedmodnevnom trajanju. Manifestacija po kojoj se prepoznaje Leskovac.
Roštiljijada je festival roštilja i mesa sa pratećim sadržajima (koncerti, modne revije, karnevali…) kojima se privlači posebno mlađa populacija.
Svake godine krajem avgusta, početkom septembra meseca Leskovčani na Roštiljijadi obaraju rekord u spravljanju najvećih pljeskavica na svetu (a očekuje se i konačan dolazak Ginisa). Najveća pljeskavica do sada bila je teska 63 kilograma sa prečnikom od 169 centimetara, a široka 2,5 sentimetara.

8. Kupusijada – Mrčajevci

16. – 18. septembar

“Svadbarski kupus iz zemljanog lonca, projom ispod sača“

U rodnom mestu popularnog pevača Miroslava Ilića – Mrčajevcima u blizini Čačka, svake treće sedmice u mesecu septembru, održava se „Kupusijada“. Kako beleži jedan od osnivača ove manifestacije Milorad Jevđović: „Kupusijada“ ima za cilj da bude upamćena po izuzetno bogatom kulturno-umetničkom programu, gde će se tri dana smenjivati folklorne i pevačke grupe, trubački orkesti, zdravičari, frulaši, kao i brojne estradne zvezde, a sve u cilju očuvanja i negovanja izvornog narodnog stvaralaštva i podsticanja kulturno-umetničkog amaterizma. To je velika smotra srpske tradicije i umetnosti“.

9. Festival duvan čvaraka – Valjevo


9. oktobar

Tajna dobrih duvan čvaraka je u njihovom dugotrajnom kuvanju, posle koga se prže, a potom cede kroz lanenu tkaninu.
Prvi festival duvan čvaraka održan je 2006. godine u Valjevu na keju reke Kolubare.
„Manifestacija koja je posvećena brendu valjevskog kraja, održava se svake godine u drugoj nedelji oktobra i okuplja veliki broj posetilaca iz valjevskog kraja, ali i gostiju iz drugih gradova, od kojih mnogi imaju priliku da vide kako se spremaju čvarci po recepturi staroj dvesta godina, ali i da degustiraju ovaj jedinstveni proizvod, koji je izum valjevskih mesara i koji se nigde na planeti ne priprema na ovakav način.”
U takmičarskom delu festivala najbolji mesari na keju reke Kolubare takmiče se u pravljenju duvan čvaraka, koje ocenjuje stručni žiri i proglašava pobednike. Izložbeno-prodajni deo festivala se održava na platou centra za kulturu, gde posetioci mogu kupiti različite proizvode kao što su med, rakije, vina, zimnice, suhomesnati proizvodi, suveniri, sušeno voće, rukotvorine od drveta…


10. Vurdijada – Babušnica


12. novembra

Vurda se pravi od mleka koje se prokuva, potkiseli i zatim ostavi da se iscedi. Za kilogram vurde potrebno je čak deset litara mleka.
Pre pokretanja „Vurdijada“, vurda je bila potpuno nepoznata izvan Babušnice i Lužničke kotline, iako se spravlja nekoliko stotina godina. Sama manifestacija, zamišljena je kao podstrek seoskim domaćinstvima za ozbiljniju proizvodnju i tržišno poslovanje.
Ovogodišnja Vurdijada beleži rekordan broj izlagača i posetilaca. Vurdu je predstavilo 42 izlagača, dok je 45 izlagača pokazalo svoje umeće u pripremi jela nacionalne kuhinje, a svoje proizvode je predstavio i veliki broj izlagača iz Srbije, Bugarske i Makedonije.
Kako ponosno ističu organizatori, na petoj „Vurdijadi“ njih 150-oro izložilo je svoja jela i vurdu. Stručnjaci iz oblasti kulinarstva su još pre par godina ocenili da je lužnička vurda, naš autohtoni proizvod, jedno od „gastronomskih otkrića 21. veka“.




Restoran "Pink"


Solunskih boraca 16


Telefoni

381 11 2502 091
+381 64 6581 998
Gastro vodič je internet portal koji se bavi hranom, pićem, restoranima, životom, glamurom i luksuzom u celini.Gastro vodič je internet portal koji se bavi hranom, pićem, restoranima, životom, glamurom i luksuzom u celini.